Socijalna anksioznost i ljubavni odnosi

#social #anxiety #socijalna #anksioznost #psychology #psihologija #drustvo #problematika

Social-AnxietySocijalno anksiozni imaju povećan strah (anksioznost) u socijalnim situacijama, kao posledicu uverenja da mogu biti poniženi, postiđeni ili kritikovani- jednom rečju, negativno percipirani, usled čega te iste situacije najčešće izbegavaju. Teško veruju drugim ljudima, plaše se da pokažu osećanja jer bi mogli biti odbačeni, izbegavaju konflikte, i teže razvijaju intimnost. Sa druge strane, ukoliko se otvore, postoji mogućnost prevelikog oslanjanja na druge. Upravo zbog ove nerealistične i negativne percepcije sebe, imaju suženu socijalnu mrežu, što uključuje i manje iskustva u romantičnim odnosima. Ove ljude laički mešamo ili pogrešno nazivamo stidljivim.

Konstantna zabrinutost da će biti negativno ocenjeni, dovodi do izbegavanja brojnih socijalnih situacija ili povlačenja iz istih (žurke, dejtovi, javni govor), ponekad uz prisustvo somatskih simptoma (crvenjenje, drhtanje, preznojavanje). Često se porede sa drugima po pitanju fizičke privlačnosti, inteligencije, kreativnosti, osećaja za humor, što je i normalno s obzirom da smo socijalna bića koja uverenja o selfu razvijaju i procesom…

View original post 687 more words

Advertisements
By AnAngel´sHeart

Konzumerizam i identitet: Kupujem, dakle, postojim

I kad li će ovo shvatiti većina koja nikako da shvati?

tumblr_l7ev66mFEp1qzv45so1_500“Our fragile sense of self needs support, and this we get by having and possessing things because, to a large degree, we are what we have and possess” (Yi-Fu Tuan, 1980)

Odluka da kupimo auto, komad garderobe ili cigarete određenog brenda (ukoliko smo uopšte u mogućnosti da ih priuštimo), odavno više nije vođena njihovom instrumentalnom vrednošću. Ona je postala gotovo nevažna, u senci onoga što nam proizvod iskustveno nudi. Marketinške agencije se utrkuju kako da što bolje predstavljanjem proizvoda prenesu iluziju ispunjenja psiholoških potreba kupaca, njihovih želja i nadanja. Ne kupujemo više šampon, već ono što ćemo navodno postići upotrebom istog (“Zašto su svi muškarci  u tvom redu?”). Više manje, složićete se, sam kvalitet proizvoda je isti.

Scene u okviru kojih je proizvod prikazan predstavljaju reprezentacije naših nesvesnih želja, potisnutih ili neispunjenih još od detinjstva. Putem reklama, nesvesni aspekti selfa ulaze u svest u svojim zamaskiranim, zamenjenim, spoljašnjim formama (proizvodima) i prepoznaju…

View original post 766 more words

By AnAngel´sHeart

OSHO – SLOBODA – Hrabrost da budeš ono što jesi

Ovo je deo iz zbirke Oshovih predavanja  ”Sloboda – Hrabrost da budeš ono što jesi ”   …

 

Pitanje upućeno Oshou:

Kako možemo da pomognemo deci da se razviju do svog punog potencijala, a da im ne namećemo svoje ideale i ne zadiremo u njihovu slobodu?

 

Oshov odgovor:

Onog trenutka kad počnete da razmišljate kako da pomognete svojoj deci da se razviju, već ste na pogrešnom putu jer šta god da uradite, to će ih na neki način isprogramirati. Možda će to biti drugačiji program od onog koji su u vama usadili , ali će to u svakom slučaju biti uslovljavanje vaše dece i to iz najbolje namere.

Drveće raste iako ga niko ne uči kako da raste. Ni zverima, ni pticama, ni jednom biću nije potrebno programiranje. Sama ideja programiranja u suštini predstavlja ideju ropstva, a čovek već hiljadama godina stvara robove pod različitim imenima. Kada se ljudi zasite jednog naziva, odmah ga zamene drugim. Malo modifikuju program, uvedu nekoliko izmena u uslovljavanje, ali osnovna premisa ostaje ista – roditelji, starije generacije žele da se njihova deca ponašaju na određeni način. Zato me i pitate: ‘Kako?’

Ne smatram da je funkcija roditelja da odrede kako će deca da odrastu – ona će sama odrasti. Funkcija roditelja je da pruže podršku , da obezbede svaku vrstu ishrane, da pomognu onome što već samo raste. Nemojte im davati uputstva i usađivati ideale. Nemojte im govoriti šta je ispravno a šta je pogrešno, neka to saznaju iz sopstvenog iskustva.

Možete uraditi još jednu stvar – podelite svoje životno iskustvo sa njima. Recite im da ste bili uslovljeni od strane svojih roditelja, da ste živeli s određenim ograničenjima, u skladu sa određenim idealima i da ste zbog tih ograničenja i tih ideala potpuno protraćili život; ne želite da se i njima to desi , ne želite da upropastite i njihove živote. Recite im da želite da budu potpuno slobodni – slobodni pre svega od vas samih, jer vi za njih predstavljate čitavu prošlost.

Potrebno je da majka i otac budu hrabri i da neizmerno vole svoje dete kako bi mogli da mu kažu: ” Moraš da budeš slobodan od nas. Nemoj da nam se pokoravaš – osloni se na sopstvenu inteligenciju. Čak i ako zalutaš to je daleko bolje nego da budeš rob koji nikada ne greši. Bolje je praviti sopstvene greške i učiti iz njih nego postupati po tuđim ispravnim uputstvima jer tako nikad nećeš naučiti ništa osim poslušnosti,a to je otrov, čist otrov.”

To je veoma lako ako ste puni ljubavi. Nemojte da me pitate ”Kako” zato što to znači da pitate za metod, za metodologiju, za tehniku a ljubav NIJE tehnika.

Volite svoju decu i uživajte u njihovoj sreći i slobodi. Dopustite im da greše ali im pomozite da uoče gde su pogrešili. Recite im: ”Nije loše praviti greške – napravite koliko god možete grešaka jer ćete na taj način mnogo šta naučiti. Ali nemojte stalno ponavljati jednu istu grešku jer vas to čini glupim. ”

Stoga vam mogu dati jednostavan odgovor . Sami ćete morati to da shvatite živeći sa svojom decom. Moraćete da se prilagođavate od trenutka do trenutka ali najbitnije je da im pružite najveću moguću slobodu čak i kad su sitnice u pitanju.

Na primer, tokom mog detinjstva – a već vekovima je isti slučaj i sa drugom decom – stalno su mi govorili: ” Rano lezi u krevet i rano se probudi. To će te učiniti mudrim. ”

Rekao bih ocu:” To mi je baš čudno: nisam pospan a teraš me da idem na spavanje u predvečerje.” A u đainskim kućama to predvečerje je veoma rano jer je večera već u 5, 6 sati. Nakon večere nema više ništa da se radi te se s toga deci naredjuje da idu da spavaju.

Rekao bih ocu:” Teraš me da idem da spavam iako još uvek nisam umoran. A kad sam ujutro još uvek pospan ti me izvučeš iz kreveta. To je veoma čudan način da me učiniš mudrim. Ne vidim tu nikakvu vezu. Kako ću ja postati mudriji od tvog prisiljavanja da spavam kad mi se ne spava? Satima lezim u mraku u krevetu – u to vreme mogao bih nešto kreativno uraditi ali ti me teraš da spavam. A san nije nešto što je u tvojim rukama, čime možeš da upravljaš. Ne možeš jednostavno da zažmuriš i zaspiš. San dođe kada dođe, on ne poštuje ničiji red i uputstva. Dakle ja traćim sate svoga vremena. A ujutru kad sam zaista pospan – u najranije jutro, u 5 sati – ti me teraš da se probudim i da idem u jutarnju šetnju do šume. Veoma sam pospan a ti me vučeš sa sobom u šetnju. Ne vidim kako će me to učiniti mudrim. Molim te da mi to objasniš.

Koliko je ljudi postalo mudro na ovaj način? Pokaži mi nekoliko mudrih ljudi – ja ne vidim ni jednog u blizini. ”

 

Pričao sam s dedom i on kaže da je sve to besmislica. U čitavom domaćinstvu jedino je taj ostareli čovek zaista iskren. On ne mari šta će drugi reći i on mi je potvrdio da je sve to besmisleno:” Ne stiče se mudrost ranim odlaskom u krevet. Ceo život – 70 godina – odlazim rano u krevet, ali se mudrost još nije pojavila i neće se pojaviti. Sad je vreme da se smrt pojavi a ne mudrost. S toga nemoj da te zavaravaju te izreke.”

Rekao sam ocu: ” Molim te, razmisli malo o tome i budi fer prema meni. Dopusti mi bar toliko slobode da mogu da odem na spavanje kad sam pospan i da ustanem iz kreveta kad mi se više ne spava.”

Razmišljao je o tome čitavog dana i sutradan je rekao:” U redu, verovatno si u pravu. Prilagodi se svojim potrebama. Što se tiče spavanja, bolje da poslušaš svoje telo nego mene.”

To treba da bude princip: deci treba pomoći da slušaju svoje telo, da se ponašaju u skladu sa svojim potrebama. Pružanje zaštite deci da ne upadnu u jarak je osnovna funkcija roditelja. Dakle, njihova funkcija je pre svega negativna.

Zapamtite reč ”negativna” – ona označava da nema pozitivnog programiranja već da je samo prisutna negativna zaštita koja je neophodna jer deca su deca, ona lako mogu upasti u neki problem koji će ih obogaljiti, odnosno naneti im veliku štetu. Ali ni tada im ne smete braniti da preduzmu tu radnju koja je potencijalno štetna za njih već im morate detaljno objasniti čitavu situaciju. Nemojte ni tada od njih tražiti slepu poslušnost; pustite ih da sami odluče. Ali im prethodno morate izložiti čitav problem.

Deca su veoma prijemčiva i ako ih budete poštovali, biće spremna da slušaju, da razumeju. Od trenutka kada shvate ono što im saopštavate možete biti potpuno spokojni. I tako je samo tokom prvih nekoliko godina; ubrzo potom inteligencija će im dostići sasvim dovoljan nivo takod a će vaša zaštitna funkcija postati nepotrebna. Biće sposobna da sama donose ispravne odluke.

Razumem strah roditelja da će im deca skrenuti stranputicom ali to je problem samih roditelja. Deca ne treba zbog toga da trpe. Vaša deca nisu rodjena kako bi postupala u skladu sa vašim sistemom vrednosti. Ona moraju da žive svoj život, a vi treba da budete srećni ako to i čine – kakav god taj život bio. Možda će postati samo loši muzičari…

 

… … …

 

Ako uvek sledite svoj potencijal, postaćete najbolji. Ako se udaljite od svog potencijala, bićete mediokret.

Čitavo društvo sastoji se iz mediokriteta iz prostog razloga što niko nije postao ono za šta je predodređen – svi su postali nešto drugo. I šta god da rade ne mogu izvući svoj maksimum , ne mogu se potpuno ostvariti, s toga ne mogu biti srećni.

Funkcija roditelja je veoma dragocena i delikatna jer čitav budući život deteta zavisi od nje i načina na koji se ona realizuje. Nemojte detetu usadjivati nikakav pozitivan program, samo mu na svaki mogući način pomognite da postane ono što želi.

Na primer ja sam voleo da se penjem na drveće. Bilo je nekoliko stabala koja su bila bezbedna za penjanje , bila su stabilna, grane su im bile čvrste. Čak i na vrhovima grane su im bile toliko čvrste da nije bilo opasnosti da će pući. Ja sam se penjao da bih brao mango i ostalo divno voće. Ali moja porodica je uvek bila zabrinuta i uvek je slala nekog da me spreči.

Rekao sam ocu:” Umesto što me sprečavaš da se penjem, bolje bi bilo da mi objasniš koje drveće je opasno da bih ga izbegavao, a koje je bezbedno za penjanje. Ako samo nastaviš da me sprečavaš da se penjem, postoji opasnost da ću se popeti na pogrešno drvo a za posledice ćeš ti biti odgovoran. Nemoj da računaš da ću prestati sa penjanjem jer ga obožavam.” …

… I otac je krenuo sa mnom kroz grad kako bi mi pokazao na koje drveće nije bezbedno da se penjem. Zatim sam mu postavio drugo pitanje:”Da li poznaješ nekog dobrog penjača u gradu koji bi me naučio da se penjem i na najopasnije drveće?”

Otac mi je rekao:” Dosta više! Ovo je otišlo predaleko . Rekao si mi i ja sam shvatio…”

Odgovorio sam mu:” Postupiću prema tvojim uputstvima jer sam ih ja predložio. Ali ti tvrdiš da je opasno baš ono drveće koje je meni neodoljivo jer na njemu raste jambul. Veoma je ukusan i kad sazri možda neću moći da mu odolim. Ti si mi otac, dužnost ti je da mi pomogneš ili da nadješ nekoga ko može da mi pomogne.”

On mi je rekao :” Da sam znao da je roditeljski posao ovako težak nikad ne bih postao otac – barem ne tvoj. Da, poznajem jednog čoveka.” I tako me je konačno upoznao sa jednim starcem koji je bio izvandredan penjač – najbolji… I naučio me je kako da se penjem na opasno drveće. Pokazao mi je razne vrste strategija za sopstvenu zaštitu…

 

Posao roditelja je divan jer oni uvode u svet novog gosta koji ništa ne zna a sa sobom nosi odredjen potencijal. Ako se taj potencijal ne bude razvijao dete će biti nesrećno. Ni jedan roditelj ne želi da mu dete bude nesrećno. Ali je problem u tome što je uobičajeni način razmišljanja prosečnog roditelja pogrešan. Misle da će im deca biti srećna ako postanu doktori, inžinjeri, profesori ili naučnici. Oni to nikako ne mogu znati! Deca će biti srećna samo ako postanu ono za šta su stvorena. Jedino ako razviju seme koje nose u sebi.

S toga im pomozite na svaki mogući način da steknu slobodu i dobiju što više životnih mogućnosti.

 

Image

OSHO – uvod

U nekoliko narednih postova podelicu sa vama ono što je došlo iz uma i usta čoveka za koga smatram da jeste bio , a bio bi i danas, jedan od onih koji jesu, kako ih mi nazivamo, probudjeni. Jedan od onih koji je svoj um podredio kompletnom otvaranju i razumevanju sveta u kome zivimo . Jedan od onih koje bismo mi nazvali prosvećenima na našem jeziku , no ja više volim the English counterpart naše reči – Enlightened.

Ne nadam se da ćete uživati u izvodima Oshovih predavanja koje ću vam predstaviti ovde , već se nadam da će vas ti isti delovi dotaći na način na koji bi trebalo i da će vas navesti na kontemplaciju i na neko novo, neko drugačije vidjenja svega i svakoga oko vas!

Moje je zadovoljstvo da sa vama krenem na taj put…

 

Image

Zbog čega nam je danas potreban Jung?

Carl-Jung

Međutim, postoji jedan čvrst empirijski razlog zašto bi trebalo da negujemo misli koje nikada ne mogu da budu dokazane. Za njih se zna da su korisne. Čoveku su svakako potrebne opšte ideje i uverenja koje će dati smisao njegovom životu i omogućiti mu da pronađe svoje mesto u vaseljeni. On je u stanju da podnese i najneverovatnije teškoće kada je uveren da imaju smisla; uništen je kada mora da prizna, povrh svih svojih nevolja, da učestvuje u ’’besmislenoj priči nekog idiota’’.

Karl Jung, Čovek i njegovi simboli

Čak i kad se potrudimo da ne zađemo u vrednosne aspekte digitalizacije svakodnevnog života, ostaje nesporno da je savremeni način funkcionisanja brz; nema se vremena više ni za Facebook, prelazimo na Twitter i njegova komično ograničavajuća pravila komunikacije, pa stoga ideja o vremenu potrebnom za dubinske analize (bilo koje vrste), razumevanje i analizu prošlosti, zvuči gotovo kao šala.Karl Gustav Jung smatrao je da…

View original post 822 more words

Kako obični ljudi postaju čudovišta..ili junaci

Sjajni TED govor profesora Filipa Zimbarda o prirodi i korenima dobra i zla.  U ovom govoru podelio je svoje uvide i neviđene fotografije iz Abu Ghraib suđenja. Iako je govor snimljen 2008. godine, zaslužuje da se nađe na ovom blogu. Više o ovoj temi možete pročitati u njegovoj knjizi “Luciferov efekat”.

View original post

CKM interviewed the team of Xena Movie Campaign 😀

Some readers may remember the blog I posted a while back that contained my own list of what I’d personally like to see in a new Xena video game. Since then, that article has been read numerous times by people that have made random searches in the wonderful world of the interwebs. Needless to say, I was astounded to see that so many people were still interested in Xena, and it was even more amazing to realize that people were interested in a video game!

I’ve been a hardcore fan of Xena: Warrior Princess since I was five years old. At that time I was an impressionable girl that loved the thought of throwing a metal Frisbee at people. I had no idea that the show would have such an impact on my life, or that it would become something like an obsession. So when the show ended, I was…

View original post 1,059 more words

By AnAngel´sHeart

Truly nice article By HEYCKM 🙂

Back in 1995, I’m pretty sure no one honestly understood just how massive Xena: Warrior Princess would become. At that time I was merely a tiny five year old that enjoyed having a female heroine to watch outside of Power Rangers, but it was a show that embedded itself into my life and it’s become an important part of my past. More importantly, it’s still influential to me today, and I can’t think of anything else (entertainment wise) that has stuck with me so personally and emotionally.

I understand that this blog probably won’t attract many of my “gaming” readers, but there’s a plethora of Xena fans out there that may see this and think, “Maybe this is actually a pretty damn good idea!”

…At least I hope.

Nearly every Xena fan inwardly hopes for a Xena movie, me included. And we have had our hopes shot down (even though…

View original post 759 more words

By AnAngel´sHeart

Excerpt no2 from the book ˝Are You a Transhuman˝

Image

I was not able to resist another opportunity to share yet another excerpt from this wonderful book with you. What for me agreeing with the ideas FM 2030 had and the ideas of transhumanism, what for the fact that I felt this way since the day I was born. And no more words are needed.

˝Birthdays.
Birthdays are narcissisms left over from our childhoods. Future-oriented people are born and
reborn every day. Every day is a liftoff. Every day a new beginning.
Wedding ceremonies.
These are rituals that allow two people to announce to the world that they now “belong” to each
other. Weddings would be more honest if the bride and bridegroom peed on each other to
establish their territory. “Keep out everybody—this is now my property.”
Mother’s Day and Father’s Day.
For people who are usually mean to or dismissive of their parents— such observances allow
them the opportunity to be nice for at least one day. They can then revert to their habitual
patterns the rest of the year.
Imagine how many more businesses would prosper if we also had Daughter’s Day and Son’s Day
and Brother’s Day and Sister’s Day and Aunt’s Day and Pet’s Day. . . .
Anniversaries.
I was invited to an anniversary party not long ago. Everyone went around saying how wonderful
it was that the guests of honor had been married to each other for fifty years. Fifty years.
“My wife and I have been married for fifty years,” the husband said proudly in his speech. “We
have never been apart. We are very proud of what we have accomplished.”
Everybody gave them a standing ovation.
The thought flashed on my screen: This is probably the last generation to celebrate a fiftieth
wedding anniversary. In the coming years living with the same person—day in day out—for fifty
years will seem as odd as living in the same house for fifty years or staying at the same job for
fifty years.
Religious holidays.
In the cities of North America and Europe around Christmas and other major holidays tens of
thousands of singles suffer from’ ‘holiday depression.” These people have no families to spend
certain holidays with.
Their mistake is that they try desperately to fit yesterday’s traditions into today’s realities. One of
these days they will have a consciousness shift. The realization will at last register that they are
no longer little children in 1948 or 1955 or 1969—that they have outgrown family and religion
and do not need to celebrate holidays. All they have to do is go out and do what they do so well
with their friends all year long— have fun.
National holidays.
National holidays are vulgar affairs that celebrate an anachronism—the nation.
Every country still goes through the same self-congratulatory ritual on these holidays. People
wave flags and sing patriotic songs to the fatherland. Prominent patriots get up and give speeches
telling their fellow nationals why theirs is “the greatest country in the world.”
I have observed such patriotic events in scores of countries around the world. The speeches are
all alike. Simply change the name of the country and the same speech can be recycled for
delivery all over the planet.
If we want to celebrate together why not have a Global Day or a World Day?
Before long we will spread out across the solar system and some people will justly complain that
World Day is too chauvinistic.˝